Besièrs
Vila d'Occitània |
Besièrs
Béziers | ||
---|---|---|
Òrb, lo Pont Vièlh e la catedrala de Sant Nasari. | ||
| ||
| ||
Geografia fisica | ||
Coordenadas | 43° 20′ 51″ N, 3° 13′ 08″ E | |
Superfícia | 95,48 km² | |
Altituds · Maximala · Mejana · Minimala |
120 m 50 m 4 m | |
Geografia politica | ||
País | Lengadòc | |
Parçan | Besierés | |
Estat | França | |
Region 76 |
Occitània (region administrativa) | |
Departament 34 |
Erau (sosprefectura) | |
Arrondiment 341 |
Arrondiment de Besièrs (capluòc) | |
Canton 3498 |
Capluòc de 4 cantons, puèi burèu centralizator de 3 | |
Intercom 243400769 |
Comunautat d'aglomeracion de Besièrs Mediterranèa | |
Cònsol | Robert Menard (2020-2026) | |
Geografia umana | ||
Populacion Populacion totala (2018) |
77 599 ab. 78 823 ab. | |
Densitat | 783,53 ab./km² | |
Autras informacions | ||
Gentilici | besierenc -a bedarrés -a[1] | |
Còde postal | 34500 | |
Còde INSEE | 34032 |
Besièrs (/bezjɛs/[2]; en occitan ancian: Bezers;[3] en francés: Béziers [bezje][4]) es una vila occitana de Lengadòc, situada administrativament dins lo departament francés d'Erau e la region d'Occitània. Sa populacion municipala es de 78 823 abitants (2018), çò que fa de Besièrs la segonda ciutat pus importanta del departament e la cinquena de la region d'Occitània. Ocupa una superfícia de 95,48 km².
Geografia
[modificar | Modificar lo còdi]La vila es situada dins la plana lengadociana. Es lo caplòc del parçan de Besierés, a la broa d'Òrb e del Canal de las Doas Mars, a 20 km de la mar Mediterranèa. A 50 km pus al nòrd tròban las montanhas d'altitud mejana del Naut Lengadòc : Carós (1090 m), Espinosa (1124 m) e los Monts de La Cauna dins Tarn (1267 m), que forman los darrièrs retlèus al sud del Massís Central.
Toponimia
[modificar | Modificar lo còdi]Las fòrmas ancianas son (en mai de las en grèc) : Beterrae, Beterras Orbis, al 1èr sègle (Pomponius Mela, 11.5), Beteris, al segond sègle (Taulas de Peutinger), Beterris (var. : Becernis, Beternis), Beterras (var. : Baeterras), cap a 300 (Itineraria Antonini), civitas Beterris (var. : Biterris), al sègle IV (?) (Itineraria Burdigalense), Besaram, al sègle IV-VI (Avienus, Ora maritima, en 591), Beterris, cap a 678, Biterris en 752, in castello Bitterris civitate en 990, in Viterris civitate en 1013, in burgo Bitiris, cap a 1067, civitatem de Biterri en 1107, Beders en 1118, Bezer en 1129, ad Beders, Bederz en 1154, apud Biterrim en 1168, in camino de Veteris en 1183 (?), evesque de Bezes en 1336, viguerie de Beziers, cap a 1370, la ville de Bediers en 1377, la vigaria de Bezes en 1380, Besiers en 1393, Bezes en 1425 e 1434, Beres en 1425 e 1426, Beses en 1437, Pisias en 1495 (viatge de J. Münzer), Beziers en 1570, Bediers en 1578-1606, Béziers en 1613, 1622, 1643, 1708, 1740-60, Besiers en 1740-60[5].
Segon Dauzat, Besièrs es un nom preceltic, qu'a la meteissa raiç que lo flume Baetis, nom antic de Guadalquivir, a l'origina del nom de la Betica (Baetica en latin)[6]; Hamlin, explica Besièrs a la seguida d'Enric Guiter (Féd. Hist. Languedoc Méd. Roussillon, XXXVI e Congrès, 1963 , pp. 147-151), coma l'équivalent de Beders (província de Lhèida); seriá un derivat del vascon biterri, « lo borg de la rota », latinizat en *Biterria[5]. Entre bit- e baet-, cal causir o resòlvre la contradiccion.
Istòria
[modificar | Modificar lo còdi]Se trapan a la broa d'Òrb de traças de vida datadas de l'epòca neolitica, mas es al sègle primièr abans lo Crist que los romans forabandiguèron los celtibèrs per fondar una colonia nomenada Civitas urbs baeterrensis. Situada a qualques quilomètres de la Mediterranèa sul flum Òrb e traversada per la Via Domícia que ligava la futura Itàlia a la peninsula iberica, Baeterrae foguèt lo nom antic de Besièrs, que coneguèt una creissença considerabla fins al sègle III quora comencèt a patir d'atacas e aguèt a bastir las muralhas enrodant la vila.
Las atacas contunhèron e Besièrs aguèt d'endurar l'invasion visigòda al sègle VI que contrarotlèron tot lo país. Dos sègles mai tard foguèt conquistada per las tropas musulmanas abans de patir las atacas furiosas dels francs que, amb son menaire Carles Martèl, la destrusiguèron en 737. Venguèt puèi sedença d'un avescat e un vescomte i apareguèt cap a 885 e aguèt una creissença tan fòrta que venguèt lèu una de las ciutats mai importantas d'Occitània.
La ciutat de Besièrs siaguèt lo 22 de julh de 1209 lo centre d'un dels episòdis pus crusèls e sanguinaris de la crosada francesa contra lo catarisme que culminèt amb la cremada de la ciutat e lo chaple de sos abitadors.
Lo 7 d'abrial de 1247 la ciutat siaguèt integrada definitivament dins lo Reiaume de França. L'annexion foguèt sagelada simbolicament amb lo cambiament de las armas de la ciutat e l'aposicion de las flors de liri, simbòl dels reis de França.
Besièrs a patit dempuèi lo mièg del sègle XX d'un fenomèn de metropolizacion, de concentracion de la populacion e de las activitats dins las aglomeracions mai importantas, aicí Montpelhièr. En 1954, la populacion municipala de las principalas vilas de Lengadòc-Rosselhon, Montpelhièr, Nimes, Perpinhan e Besièrs èra respectivament de 97 501, 89 130, 70 051 e 64 929 abitants. La comparason de las populacions de las aglomeracions donariá de resultats pauc diferents, estant que las 4 vilas an una superficia importanta. Tanlèu 1968, las donadas èran 161 910, 123 292, 102 191 e 80 481 abitants. Per çò qu'es de las unitats urbanas ara, las populacions en 2019 èra respectivament de 458 189, 183 471, 203 025 e 93 623 abitants. Se vei clarament, en mai de l'aviada de Montpelhièr, que Nimes patís mai de la concurréncia de la capitala regionala que Perpinhan, pr'amor de sa proximitat e que Besièrs coneis una vertadièra estagnacion, aquò per tres rasons : es la sola de las quatre desprovesida d'una foncion prefectorala e, coma Nimes, es a pauc de distància de Montpelhièr; en mai d'aquò, Besièrs èra tròp dependenta del vin (e dejà en crisi abans 1954).
Administracion
[modificar | Modificar lo còdi]Demografia
[modificar | Modificar lo còdi]
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1793 | 1800 | 1806 | 1821 | 1831 | 1836 | 1841 | 1846 | 1851 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
12 501 | 14 535 | 14 565 | 16 140 | 16 679 | 16 233 | 18 874 | 19 596 | 19 333
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1856 | 1861 | 1866 | 1872 | 1876 | 1881 | 1886 | 1891 | 1896 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
23 557 | 24 270 | 27 722 | 31 468 | 38 227 | 42 915 | 42 785 | 45 475 | 48 012
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1901 | 1906 | 1911 | 1921 | 1926 | 1931 | 1936 | 1946 | 1954 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
52 310 | 52 268 | 51 042 | 56 008 | 65 754 | 71 527 | 73 305 | 64 561 | 64 929
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1962 | 1968 | 1975 | 1982 | 1990 | 1999 | 2006 | 2007 | 2008 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
73 528 |
80 481 |
84 029 |
76 647 |
70 996 |
69 153 |
72 245 |
72 462 |
71 672 73 315 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2009 | 2010 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
70 957 72 554 |
70 955 72 466 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Fonts | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Base Cassini de l'EHESS - Nombre retengut a partir de 1962 : Populacion sens comptes dobles - Sit de l'INSEE |
- En 2018 la populacion èra de 77599 abitants e la densitat èra de 812,73 ab/km².
Legenda del camèl de Besièrs
[modificar | Modificar lo còdi]L’evangelista Sant Afrodisi nasquèt en Egipte en 36 abans Jèsus Crist. Dintrèt dins Besièrs sus l’esquina d’un camèl. Davant sa capitada, los romans malcontents li faguèron copar lo cap qu’escampèron dins un potz. Mas las aigas tornèron montar lo cap, Sant Afrodisi l’agantèt e poguèt èsser enterrat coma cal. Los besierencs faguèron del camèl salvat la bèstia totemica de la vila.
Monuments e luòcs d'interès
[modificar | Modificar lo còdi]Personatges ligats a la vila
[modificar | Modificar lo còdi]- Guilhèm de Besièrs (trobador)
- Guilhèm de Besièrs (fisician)
- Ramon Gaucelm (mistralenc: Ramoun Gaucelm), de Besièrs, trobador del sègle XII.[7]
- Pèire Pau Riquet (1609-1690), arquitècte e engenhaire, creador del Canal de las Doas Mars.
- Joan Antòni Injalbèrt (1845–1933), escultor famós.
- Jean Moulin (1899-1943), naut foncionari, resistent famós
- Maria Roanet (1936), cantaira e escrivana.
Espòrt
[modificar | Modificar lo còdi]Ligams extèrnes
[modificar | Modificar lo còdi]
|
Nòtas e referéncias
[modificar | Modificar lo còdi]- ↑ Toscano, Reinat. «Diccionari de la lenga d'òc d'après lo parlar niçard» p. 192. Auba Novèla.
- ↑ Congrès permanent de la lenga occitana. «Fonetizaire del Congrès».
- ↑ «Bezers». Equipa projècte Talamus, Edicion critica numerica del manuscrit AA9 dels Archius municipals de Montpelhièr dit lo Pichòt Talamus. Universitat Pau Valèri-Montpelhièr III. [Consulta: 8 de març de 2024]
- ↑ Wells, John C (2008). Longman Pronunciation Dictionary. 3a. Longman. ISBN 9781405881180.
- ↑ 5,0 et 5,1 Frank R. Hamlin, Toponymie de l'Hérault, Dictionnaire Topographique et Étymologique, Éditions du Beffroi e Études Héraultaises, 2000, p. 43
- ↑ Albert Dauzat, Charles Rostaing, Dictionnaire étymologique des Noms de Lieux en France, Librairie Guénégaud, reedicion 1984, p. 82
- ↑ Frederic Mistral, Lo Tresaur dau Felibritge.