Aspèth
Vilatge d'Occitània |
Aspèth
Aspet | ||
---|---|---|
La Capèra de Miejacòsta. | ||
| ||
| ||
Geografia fisica | ||
Coordenadas | 43° 00′ 58″ N, 0° 48′ 08″ E | |
Superfícia | 26,37 km² | |
Altituds · Maximala · Mejana · Minimala |
1 240 m 480 m 399 m | |
Geografia politica | ||
País | Gasconha | |
Parçan | Comenge | |
Estat | França | |
Region 76 |
Occitània , ancianament de Mieidia-Pirenèus | |
Departament 31 |
Hauta Garona | |
Arrondiment 312 |
Sent Gaudenç | |
Canton 3101 |
Banhèras de Luishon, ancianament d'Aspèth | |
Intercom 243100609 |
Comunautat de comunas Cagiri Garona Salat (SIREN 200073146) | |
Cònsol | Josette Sarradet (2014-2020) | |
Geografia umana | ||
Populacion Populacion totala (2018) |
877 ab. 949 ab. | |
Densitat | 36,44 ab./km² | |
Autras informacions | ||
Gentilici | Aspétois (en francés) | |
Còde postal | 31160 | |
Còde INSEE | 31020 |
Aspèth[1],[2],[3],[4] (Aspet en francés) qu'ei ua comuna gascoa de Comenge situada en eth departament dera Hauta Garona e en region d'Occitània, ancianament de Mieidia-Pirenèus.
Geografia
[modificar | Modificar lo còdi]Situada ath pè deths Pirenèus en Comenge, Aspèth qu'ei plaçada a 15 km ath sud-èst de Sent-Gaudenç e ath pè deth pic de Cagiri que senhoreja sus la vath a 1 912 m.
Istòria
[modificar | Modificar lo còdi]Pendent eth Ancian Regime, Aspèth qu'èra dera eleccion de Comenge, doncas dera província de Gasconha, dera generalitat d'Aush, dera diocèsi de Comenge e dera senescaucia de Pàmias. Eth vocable dera glèisa qu'es Sent Martin. Tanlèu 1790, Aspèth qu'èra caplòc de canton. Eras duas comunas de Milhars e de Senguanhet qu'estón separadas d'Aspèth per l'ordenança deth 22 de març 1835 [5].
Administracion
[modificar | Modificar lo còdi]- Abans era refòrma cantonala de 2014, aplicada en 2015, era comuna qu'èra caplòc deth canton d'Aspèth; qu'es ara deth canton de Banhèras de Luishon.
Demografia
[modificar | Modificar lo còdi]
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1793 | 1800 | 1806 | 1821 | 1831 | 1836 | 1841 | 1846 | 1851 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2 573 | - | -
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1856 | 1861 | 1866 | 1872 | 1876 | 1881 | 1886 | 1891 | 1896 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
- | - | - | - | 2 591 | - | - | - | -
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1901 | 1906 | 1911 | 1921 | 1926 | 1931 | 1936 | 1946 | 1954 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
- | - | 1 853 | - | - | - | - | - | -
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1962 | 1968 | 1975 | 1982 | 1990 | 1999 | 2006 | 2007 | 2008 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1 307 |
1 186 |
1 229 |
962 |
986 |
923 |
942 |
938 |
948 1 044 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2009 | 2010 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
947 1 049 |
950 1 047 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Fonts | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Base Cassini de l'EHESS (recercar) - Nombre retengut a partir de 1962 : Populacion sens comptes dobles - Sit de l'INSEE |
- 2016 : 889
Cultura locau e patrimòni
[modificar | Modificar lo còdi]Lòcs e monuments
[modificar | Modificar lo còdi]- Glèisa Sant-Martin.
- Capèra de Miejacòsta, dedicada ara Verge Maria.
En Aspèth, las tralhas d'aquera temporada que son escassas. Au sègle XIVau probable, la vila qu'estó embarralhada dab clausuras e tanben tres pòrtas, de las quaus la dita Pòrta Sant-Martin. Lo campanar de la glèisa qu'ei en suspart de la Pòrta qu'endosta un carrilhon famós de 16 campanas. Au darrèr deu capcèr actuau de la glèisa, que vedem engüèra uei la capèra senhorau, d'estile gotic, que la clau de vòuta ei emberogida de las armas de la familha de Coarrasa.
Uns saberuts locaus qu'assolidan engüèra uei, la tor deth Shucau, qu'ei en suspart de la vila, e seré ua « tor de senhalizacion ». A pròva de la lor tèsi, que s'emparan sus ua seria d'articles vielhs de Maurici Gourdon, publicats en 1910, 1911 e 1912 a la Revista de Comenge. Pasmens, l'ipotèsi aquesta, emetuda per Maurici Gourdon, que'n ei l'encausa, qu'ei beròi injustificada : aquera teoria ne s'empara pas sus arren. Ailàs, cada brocadura toristica que la torna condar. Segon Mondon e Gourdon, que seré estada edificada enter lo sègle XIIau e lo sègle XIVau. Adonc que l'atribuishen a l'Edat Mejana centrau o autanplan a l'Edat Mejana baisha shens que sia segura la causa. D'aquí endavant, la question de la soa datacion n'ei pas reglada e las Cartas d'Aspèth que son mudas cap e tot aquiu dessus. Que l'aperan tanben — dab tòrt — « tor sarrasina ».
Personalitats ligadas dab la comuna
[modificar | Modificar lo còdi]Véder tanben
[modificar | Modificar lo còdi]Ligams extèrnes
[modificar | Modificar lo còdi]Nòtas
[modificar | Modificar lo còdi]- ↑ Pojada, Patrici (2009). Repertòri toponimic de las comunas de la region Miègjorn-Pirenèus. Nouvelles Éditions Loubatières. ISBN 978-2-86266-573-3.
- ↑ «Toponimia occitana».
- ↑ Congrès permanent de la lenga occitana. «Top'Òc: Diccionari toponimic occitan».
- ↑ Institut d'Estudis Occitans. «BdTopoc–Geoccitania».
- ↑ Dictionnaire des localités de la Haute-Garonne, p. 2 e 1 https://docplayer.fr/14783413-Dictionnaire-des-localites.html https://docplayer.fr/14783413-Dictionnaire-des-localites.html