Le Casterar
 |
Vilatge d'Occitània |  |
|
Le Casterar Le Castéra | ||
|---|---|---|
 | ||
Le Casterar vist de Bèragarda e Senta Maria. | ||
| ||
| ||
| Geografia fisica | ||
| ||
| Coordenadas | 43° 40′ 24″ N, 1° 08′ 18″ E | |
| Superfícia | 16,71 km² | |
| Altituds · Maximala · Mejana · Minimala |
284 m 254 m 125 m | |
| Geografia politica | ||
| País |  Gasconha | |
| Estat |  França | |
| Region 76 |
Occitània  | |
| Departament 31 |
Nauta Garona  | |
| Arrondiment 313 |
Tolosa | |
| Canton 3107 |
Legavin (Cadors abans 2015) | |
| Intercom 243100856 |
CC de las Cimas Tolosanas | |
| Cònsol | Yvan Gonzalez (2020-2026) | |
| Geografia umana | ||
| Populacion Populacion totala (2018) |
723 ab.  741 ab. | |
| Densitat | 49,85 ab./km² | |
| Autras informacions | ||
| Gentilici | Castérois (en francés) Castérois, Castéroises en francés | |
| Còde postal | 31530 | |
| Còde INSEE | 31120 | |
.svg)
Le Casterar[1] es una comuna de Gasconha situada dins lo departament de la Nauta Garona e de la region d'Occitània, ancianament de Miègjorn-Pirenèus.
Geografia
[modificar | modificar lo còdi]
Comuna de l'airal urban de Tolosa situada a 30 km al Nòrd-Oèst de la vila.
Perimètre deu territòri
[modificar | modificar lo còdi]
Toponimia
[modificar | modificar lo còdi]Le Casterar
[modificar | modificar lo còdi]Las fòrmas ancianas son de Castellare, abans 1123, castellum quod vocatur Casterar en 1191, castellum de Casteras en 1190-91 [2], Casterar en 1191, Castellare en 1228, Castellarum en 1289 [3].
Segon Dauzat, Le Casterar veng de castèl [e autas fòrmas], deu latin castellum, dambe'u sufixe -are (diminutiu) [4].
Segon Negre, le nom veng deu gascon casterà, « ancian camp o mòta feodala », equivalent deu lengadocian castelar [2].
Segon les Féniés, le gascon casterar designa un camp primitiu, pèi ua mòta feodala, ua plaça hòrta. Aqueths castèth primitius èran generalament modèstes, de husta, pèi de pèira, mès pas pertot, installats sus un site naturau defensiu o sus ua hautor artificiala (mòta) [5].
Segon Astor, casterar es un derivat de castèll-, dambe passatge de -ll- a -r-, associat au sufixe -ar, de -are neutre latin. Le sens deu sufixe es indefinit, pòt designar l'emplaçament deu castèth, o pòt estar diminutiu, o aver le sens de « sòrta de castèth », per designar vestigis de construccions galloromanas o mei ancianas, encara aparentas a l'epòca de la fixacion deu toponime [6].
Larmont
[modificar | modificar lo còdi]Devèva estar com Larmont un ancian *Laurmont. Larmont es l'equivalent de Montlaur, format de mont, deu latin montem, utilizat per un castèth, un lòc fortificat, e de Laur, nom de persona (i a un Sent Laurus), o nom de planta (laur, laurèir) segon Negre. L'òrde es germanic (determinant-determinat) e marca ua formacion romanica, posteriora a l'arribada deus germans. La prumèra sillaba s'explica per reduccion deu diftongue etimologic -au- en situacion pretonica [7],[8]associat a -r que trava la sillaba : Laur- > Lar-; en posicion tonica au se consèrva, mès -r tomba [mun'law]. Larmont es dens ua ribèra, mès un castèth mei haut es ua possibilitat.
A prepaus de Laur, citem l'analisi de J. Astor. I a tròp de toponimes Montlaur per que sia un nom de persona. Una possibilitat es « montanha deu laurèr, mès que mès de laurèrs simbolics. Mès la variacion en genre de laur (Ròcalaura) permet de pensar que laur a una valeur adjectivala. Le petit Levy cita laur, « color de laurèr ». S'agís vertadèrament de la color deu laurèr ? En pensant a Lauret, nom d'un buòu de color baiarda clara, se pòt atribuïr a laur, lauret ua origina aurum, « aur », dambe aglutinacion de l'article. Laur, Laura podèvan aver le sens de « color d'aur, daurat » ? [9]
Istòria
[modificar | modificar lo còdi]Pendent l'Ancian Regime, Le Casterar, dit en francés Le Castéra (o Le Castéra-las-Neux), « Le Castéra, Pradère e Larmont », èra de l'eleccion de Ribèra-Verdun, doncas de la província de Gasconha, de la generalitat d'Aush, de l'archidiocèsi de Tolosa, de la senescaucia de Tolosa. Le vocable de la glèisa es Sent Estròpi. En 1790, Le Casterar èra deu canton de Granada, passèc en l'an VIII au canton de Levinhac e en l'an X (en 1801) au canton de Cadors[10]. En 2015, suprimiscòn le canton de Cadors e Lo Casterar passèc au canton de Legavin, largament espandit.
Larmont (probablament tanben Larmont en occitan, com la vila bordalesa) èra ua parròpia de l'archidiocèsi de Tolosa e de la senescaucia de Tolosa. Le vocable de la glèisa èra o es Sent Fabian e Sent Sebastian (ancianament Sent Joan Baptista) [11]. Lo vilatge es au sud-èst deu Casterar, dens la ribèra de Sava e Pradèra garda ua capèra sus ua tuca, a l'oèst de Larmont e au sud deu Casterar. L'expression « Le Castéra, Pradère e Larmont » ha supausar que ni Larmont nimèi Pradèra èran pas comunautats d'abitants e avèvan un simple ròtle religiós.
Administracion
[modificar | modificar lo còdi]Demografia
[modificar | modificar lo còdi]
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1793 | 1800 | 1806 | 1821 | 1831 | 1836 | 1841 | 1846 | 1851 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| 1 120 | 850 | 983 | 985 | 954 | 900 | 890 | 840 | 808 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| 1856 | 1861 | 1866 | 1872 | 1876 | 1881 | 1886 | 1891 | 1896 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| 805 | 840 | 840 | 792 | 732 | 739 | 686 | 628 | 569 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| 1901 | 1906 | 1911 | 1921 | 1926 | 1931 | 1936 | 1946 | 1954 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| 512 | 496 | 495 | 424 | 458 | 435 | 413 | 381 | 371 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| 1962 | 1968 | 1975 | 1982 | 1990 | 1999 | 2006 | 2007 | 2008 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| 362 |
322 |
305 |
395 |
455 |
597 |
715 |
728 |
746 754 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| 2009 | 2010 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| 767 782 |
787 803 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Fonts | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Base Cassini de l'EHESS - Nombre retengut a partir de 1962 : Populacion sens comptes dobles - Sit de l'INSEE | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
- En 2018 la populacion èra de 723 abitants e la densitat èra de 43,27 ab/km².
Lòcs e monuments
[modificar | modificar lo còdi]
L'arribada au Casterar.
Paisatge de tèrrahòrt au Casterar.
Le Casterar en venguent de Bèragarda e Senta Maria.
Ostau de comuna e crotz, dambe vista cap au sud, cap a Segofièla.
Ostau borgés dens lo borg.
Carrèra de la glèisa.
Le Casterar vist de la rota de La Sèrra.
Idem, non zomat.
Molin de Pradèra sus Sava, près de Pradèra.
Idem.
Bèragarda vista despèi le cementèri deu Casterar.
L'anciana glèisa Sent Sinforian de Pradèra, comuna deu Casterar.
La glèisa Sent Joan Baptista de Larmont.
La glèisa Sent Estròpi deu Casterar.
La façada de la glèisa Sent Estròpi.
Personalitats ligadas dambe la comuna
[modificar | modificar lo còdi]Véser tanben
[modificar | modificar lo còdi]Ligams extèrnes
[modificar | modificar lo còdi]Nòtas
[modificar | modificar lo còdi]- ↑ Sit Toponimia occitana
- 1 2 Ernest Nègre, Toponymie générale de la France, volume III, n° 26 712
- ↑ Émile Connac, Dictionnaire topographique du département de la Haute-Garonne, manuscrit, 1882, Vol. 1, p. 703, cercar sus Gallica
- ↑ Albert Dauzat, Charles Rostaing, Dictionnaire étymologique des Noms de Lieux en France, reedicion Librairie Guénégaud, 1984, p. 153 e 154, a Castels
- ↑ Bénédicte Boyrie-Fénié, Jean-Jacques Fénié, Toponymie des Pays Occitans, edicions Sud-Ouest, 2007, p. 225
- ↑ Jacques Astor, Dictionnaire des Noms de Familles et Noms de Lieux du Midi de la France, ed. du Beffroi, 2002, p. 207
- ↑ Albert Dauzat, Charles Rostaing, Dictionnaire étymologique des Noms de Lieux en France, Librairie Guénégaud, reedicion 1984, p. 412
- ↑ Bénédicte Boyrie-Fénié, Dictionnaire toponymique des communes. Gironde, ed. CAIRN e Institut Occitan, Pau, 2008, p. 197-198
- ↑ Jacques Astor, Dictionnaire des Noms de Familles et Noms de Lieux du Midi de la France, ed. du Beffroi, 2002, p. 514, 515
- ↑ Dictionnaire des localités de la Haute-Garonne, p. 10 e 1 https://docplayer.fr/14783413-Dictionnaire-des-localites.html https://docplayer.fr/14783413-Dictionnaire-des-localites.html
- ↑ Dictionnaire des localités de la Haute-Garonne, p. 24 e 1 https://docplayer.fr/14783413-Dictionnaire-des-localites.html https://docplayer.fr/14783413-Dictionnaire-des-localites.html
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}