Linça
Vilatge d'Occitània |
Linça
Linxe | ||
---|---|---|
La mairia de Linça. | ||
Geografia fisica | ||
Coordenadas | 43° 55′ 18″ N, 1° 14′ 44″ O | |
Superfícia | 80,93 km² | |
Altituds · Maximala · Mejana · Minimala |
71 m 35 m 14 m | |
Geografia politica | ||
País | Gasconha | |
Parçan | Maransin | |
Estat | França | |
Region 75 |
Navèra Aquitània | |
Departament 40 |
Lanas | |
Arrondiment 401 |
Dacs | |
Canton 4003 |
Còsta d'Argent (Castèths avant 2015) | |
Intercom 244000857 |
CC de Còstas Lanas Natura | |
Cònsol | Thierry Galléa (2020-2026) | |
Geografia umana | ||
Populacion Populacion totala (2018) |
1 490 ab. 1 528 ab. | |
Densitat | 16,69 ab./km² | |
Autras informacions | ||
Gentilici | los lincés | |
Còde postal | 40260 | |
Còde INSEE | 40155 | |
http://www.mairie-linxe.fr/ |
Linça (Linxe en francés) qu'ei ua comuna gascona de Marensin o Maransin situada dens lo departament de las Lanas e la region de Navèra Aquitània, ancianament d'Aquitània.
Geografia
[modificar | Modificar lo còdi]La comuna de Linça qu’es situada en Maransin, a 10 km de la Mar Grana. Lo vilatge qu’es bastit suu bòrd deu Binau, petit arriu qui’s gita dens l’estanh de Lon.
Las comunas vesias que son : Castèths, L'Esperon, Lo Binhac, Lit e Micse, Vièla-Sent Gironç, Sent Miquèu-Escalús.
Perimètre deu territòri=
[modificar | Modificar lo còdi]Gentilici
[modificar | Modificar lo còdi]Los abitants de Linça que son los Lincés.
Toponimia
[modificar | Modificar lo còdi]La prononciacion qu'es ['linsə]. Las fòrmas ancianas que son Sanctus Martinus de Linsa, en latin, aus sègles XI-XII, Lince (mapa de 1630), Linxe (mapas de 1638, 1647 e 1651), Lince (mapas de 1714 e de 1733) [1].
Dauzat (qui probable ne coneishè pas la prononciacion) qu'arreliga Linça au gascon linche, « lesca, correja, listra, benda de terrenh estreta e longa » (Palai, p. 619). Negre, citat per Bénédicte Boyrie-Fénié, qu'adòpta la medisha solucion [2],[1].
L'origina n'es pas tanpauc fines, com ac creden sovent, mès l'eretèr de *lintea (terra) : lòc on creish lo lin[1]
Istòria
[modificar | Modificar lo còdi]L’eglisa de Sent Martin de Linça qu’es mentavuda au sègle XIIau (Sanctus Martinus de Linsa)[3]. Qu’es estada fortificada deu temps de la Guèrra de Cent Ans[4]. Lo campanèr qu’èra reputat lo mei haut deu parçan, e las campanas que s’entenèn, ce dísen, dinc au pont de Dacs (27 km). Despitat en 1868 pr’amor que miaçava de càder, n’es pas jamei estat arrebastit.
Hèitas e hèits :
- Lo 3 de frimari de l’an 11 (24 de noveme de 1802), un lop enòrme qu’a atacat e malament blaçat 3 aulhèrs ; dens la neit deu 3 au 4 de frimari, en çò deu Calhabe, quate domestics qu’an ut ahar dab lo medish lop enrabiat : dus que son estats nhacats a mòrt, e los dus auts blaçats. L’endoman qu’a enqüèra nhacat un aut òmi (Andrieux) qui s’i es escadut deu tuar, dab l’ajuda d’un vesin (Robert)[5].
- De cap a 1928, l'emperaire Bảo Đại, rei d'Annam, que passà per Linça, dab lo son preceptor Eugène Charles (ancian governador generau d'Indochina per interim, e "resident superior"). Aqueste que visitava au son hrair, lo coronèu Louis-Antoine Charles qui damorava en l'ostau Darricau.
Economia
[modificar | Modificar lo còdi]Las tèrras bojaderas n'i son pas sonque 2,6%[6] La comuna qu’es cobèrta de pins aus 88%. Lo tractament e la transformacion deu bòi que horneishen la màger part deus emplecs.
Administracion
[modificar | Modificar lo còdi]Demografia
[modificar | Modificar lo còdi]
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1793 | 1800 | 1806 | 1821 | 1831 | 1836 | 1841 | 1846 | 1851 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
774 | 717 | 650 | 868 | 1 021 | 1 050 | 1 074 | 1 133 | 1 165
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1856 | 1861 | 1866 | 1872 | 1876 | 1881 | 1886 | 1891 | 1896 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1 245 | 1 289 | 1 446 | 1 502 | 1 458 | 1 302 | 1 329 | 1 363 | 1 306
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1901 | 1906 | 1911 | 1921 | 1926 | 1931 | 1936 | 1946 | 1954 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1 310 | 1 272 | 1 255 | 1 147 | 1 143 | 1 151 | 1 130 | 1 075 | 1 037
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1962 | 1968 | 1975 | 1982 | 1990 | 1999 | 2006 | 2007 | 2008 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1 065 |
1 090 |
1 042 |
962 |
980 |
1 057 |
1 165 |
1 159 |
1 198 1 226 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2009 | 2010 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1 236 1 263 |
1 275 1 302 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Fonts | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Base Cassini de l'EHESS - Nombre retengut a partir de 1962 : Populacion sens comptes dobles - Sit de l'INSEE |
Personalitats ligadas dab la comuna
[modificar | Modificar lo còdi]- Charles Boulart (Linça 1828 – Linça 1891) : Mèste de hargas a Castèths, qu’èra un deus mei rics proprietaris deu departament. Maire de Linça (1860-1871) ; Conselhèr Generau e Deputat de las Lanas (1876-1881).
- Armand-Victor Jacquey (Linça 15/11/1834 - Lo Mont 01/12/1921), generau de brigada (1892); elegit deputat de las Lanas en 1898, 1902 e 1906[8].
- Alfred Fragues (Linça 3/10/1856 – Lisboa 5/10/1910), superior deus Lazaristas de Lisboa ; con·hessador d’Amélia d’Orleans reina de Portugau[9],[10] ; tuat lo jorn de la proclamacion de la Republica portuguesa.
Lòcs e monuments
[modificar | Modificar lo còdi]- La glèisa de Sent Martin de Linça
- Que tròban sus la comuna mantruas maisons borgesas, qualificadas comunaument de « castèths » :
- Monplaisir (Boulart) ; començament deu sègle XIXau[11].
- Gramont-Cavalier
- Belair (Boré)
- Coyola
- Joandèu (Darracq)
- Darricau (mairia actuau)
- La "sala de las hèstas" de Linça, dab la soa façada Art-Decò, inaugurada en 1934, qu'es devuda a l'arquitecte Prunetti.
Véder tanben
[modificar | Modificar lo còdi]Ligams extèrnes
[modificar | Modificar lo còdi]Sus d'autres projècte de Wikimedia: | |
Commons (Galariá) | |
Commons (Categoria) Modèl:Commonscat/categories |
Nòtas
[modificar | Modificar lo còdi]- ↑ 1,0 1,1 et 1,2 Bénédicte Boyrie-Fénié, Dictionnaire toponymique des communes. Landes et Bas-Adour, ed. Institut occitan e CAIRN, Pau, 2005, p. 135-136
- ↑ Albert Dauzat, Charles Rostaing, Dictionnaire étymologique des Noms de Lieux en France, Librairie Guénégaud, reedicion 1984, p. 405
- ↑ Cartulaire de la Cathédrale de Dax, Liber Rubeus ; ed. CEHAG ; 2004 ; acte 174.
- ↑ Les églises fortifiées des Landes littorales Eglise Saint-Martin de Linxe ; Rémi Désalbres ; in Bulletin de l’Association Mémoire en Marensin, n°15, 2004, p.149.
- ↑ Lo Journal des Landes, 11 frimaire an XI, pp. 2 e 3 ; (citat per Marie-Claire Duviella ; Au loup ! ; in bulletin de l’Association Mémoire en Marensin, n°14, 2003, p.65).
- ↑ Agreste; Recensament Agricòla 2000.
- ↑ https://www.sudouest.fr/2020/05/24/linxe-40-thierry-gallea-elu-maire-7508404-3419.php
- ↑ Biografia.
- ↑ R.P. Dom H. LECLERCQ, Les martyrs : recueils de pièces authentiques sur les martyrs depuis les origines du christianisme jusqu’au XXe siècle (1921), Tours, 1924, T. XV, pp. 279-284 (consulté le 29/09/2022).
- ↑ Exposicion « Passe, Cidadão! », a Caparica, julhet de 2010.
- ↑ Jérôme Boulart ; Les avatars de l’oustaou de Monplaisir ; in bulletin de l’Association Mémoire en Marensin, n°14, 2003, p.56.