Barcunhan
Vilatge d'Occitània |
Barcunhan
Barcugnan | ||
---|---|---|
Barcunhan vist despuish la capèra d'Aroux de Tira-Huec a Manàs e Bastanós. | ||
Geografia fisica | ||
Coordenadas | 43° 22′ 47″ N, 0° 24′ 25″ E | |
Superfícia | 9,11 km² | |
Altituds · Maximala · Mejana · Minimala |
311 m 260 m 190 m | |
Geografia politica | ||
País | Gasconha | |
Parçan | Astarac | |
Estat | França | |
Region 76 |
Occitània | |
Departament 32 |
Gers | |
Arrondiment 323 |
Miranda | |
Canton 3217 |
Miranda-Astarac (Mielan abans 2015) | |
Intercom 243200532 |
CC d'Astarac Arròs en Gasconha | |
Cònsol | Olivier Vendome (2020-2026) | |
Geografia umana | ||
Populacion Populacion totala (2018) |
106 ab. 109 ab. | |
Densitat | 12,29 ab./km² | |
Autras informacions | ||
Gentilici | Barcugnanais, Barcugnanaise (en francés) | |
Còde postal | 32170 | |
Còde INSEE | 32028 [archive] |
Barcunhan[1][2],[3],[4],[5] (Barcugnan en francés) qu'ei ua comuna gascoa situada dens lo departament de Gers et la region d'Occitània, ancianament de Mieidia-Pirenèus.
Geografia
[modificar | Modificar lo còdi]Situacion
[modificar | Modificar lo còdi]Barcunhan qu'ei situada au sud deu departament, au sud d’ua linha entre Tarba e Aush.
Comunas limitrophes
[modificar | Modificar lo còdi]Perimètre deu territòri
[modificar | Modificar lo còdi]Toponimia
[modificar | Modificar lo còdi]Barcunhan
[modificar | Modificar lo còdi]S'escriu Barcuignan sus la mapa de Cassini. La prononciacion qu'amudeish -n finala, com dens tot lo sud-oèst de Gers [6].
Barcunhan que vengueré deu nom gallés d'òme Barcunius, dab lo sufixe -anum [7]. Xavier Delamarre cita pas lo nom *Barcunios, mès meilèu *Barro-cū, *Barro-cūnos, « cap de lop », formacion inversada de Cunobarrus, atestat. *Barrocuniānon que seré lo nom originau de Barcunhan. Barcunhan qu'èra probablament ua anciana grana propietat antica qui avè per mèste *Barro-cū o *Barro-cūnos [8].
Segon Negre, Barcunhan que representa benlhèu lo gascon vergonhar « vimèra, vimerar, sòl que conveng au vime » [9]...
Montanhan
[modificar | Modificar lo còdi]S'escriu Montaignan sus la mapa de Cassini. L'estat civiu qu'esita enter Montagnan e Montaignan.
Com los Montanhacs e sovent los Montinhacs, mès dab lo sufixe -anum, Montanhan que ven probablament deu nom latin d'òme Montanius [10]; l'auta possibilitat, lo latin vulgar *montanea, « montanha », derivat de mons, es improbabla pr'amor de la situacion dens ua ribèra.
Henri Polge qu'explica dens ua bona partida deu Gers, a l'excepcion de l'èst (diocèsis de Leitora e de Lombers), en mei de -n- intervocalica, n palatala (-nh-) s'amudeish sovent dens los documents entre lo sègle XI e lo sègle XIII en gardar solament un -i-, puish torna paréisher eventualament (mei dens los toponimes en -ac que dens los en -an) a la fin de l'Edat Mejana. Montanhan qu'èra escriut Montaian en 1244 [11]. Segon Xavier Ravier, que demòrè ua traça de la nasalitat qui permetó lo restabliment de la nasala dentala [12].
Sentralha
[modificar | Modificar lo còdi]La senta onorada dens lo nom de la comuna qu'es Sancta Eulalia, martirizada a Barcelona en 304, donc Senta Aulària de Barcelona. L'elision, segon Dauzat, [en realitat, que i a aferèsi, supression de la vocala iniciala deu segond mot, remplaçada per la vocala finala deu prumèr] de -a final de senta davant la vocala iniciala E-[13] que dona, en partent de (Senta) Eulalia, (Sent-) Aulalia > (Sent-) Aularia (dissimilacion) > (Sent-) Auralia (metatèsi) > (Sent-) Aralia (reduccion deu diftongue) > (Sent-) Aralha (palatalizacion de -l- per lo iòd); puèi Sent- Aralha qui ven Sentralha per amudiment [14]. Dens l'òrdre de l'evolucion fonetica, donat per Maurici Romieu, citat per Bénédicte Boyrie-Fénié, la plaça de la palatalizacion de -l- qu'es convencionala.
Istòria
[modificar | Modificar lo còdi]La mapa de Cassini que pòrta Barcuignan, Montaignan e St Traille. A l'entorn de l'an XI (1803), Sentralha e Montanhan que son reünits. L'estat civiu que pòrta commune de St Traille et Monta(i)gnan.[15] Enter 1810 e 1811 lo nom de la comuna qu'ei simplificat en Sentralha. En 1822, Sentralha qu'es reünida a Barcunhan. Suu cadastre napoleonian,[16] Barcunhan que correspond a la mitat nòrd de la comuna (seccion A de La Sèrra) e Sentralha (dab Montanhan, a l'oèst) a la mitat sud (seccion B de Sentralha).
Administracion
[modificar | Modificar lo còdi]
- Avant la refòrma cantonala de 2014, aplicada en 2015, la comuna qu'èra deu canton de Mielan ; qu'es adara deu canton Miranda-Astarac.
Demografia
[modificar | Modificar lo còdi]
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1793 | 1800 | 1806 | 1821 | 1831 | 1836 | 1841 | 1846 | 1851 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
189 | 153 | 254 | 203 | 659 | 625 | 610 | 593
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1856 | 1861 | 1866 | 1872 | 1876 | 1881 | 1886 | 1891 | 1896 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
593 | 546 | 513 | 476 | 505 | 504 | 482 | 452 | 420
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1901 | 1906 | 1911 | 1921 | 1926 | 1931 | 1936 | 1946 | 1954 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
394 | 376 | 377 | 320 | 312 | 326 | 292 | 296 | 271
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1962 | 1968 | 1975 | 1982 | 1990 | 1999 | 2006 | 2007 | 2008 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
260 |
228 |
192 |
169 |
164 |
143 |
149 |
149 |
139 143 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2009 | 2010 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
130 134 |
120 124 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Fonts | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Base Cassini de l'EHESS [archive] - Nombre retengut a partir de 1962 : Populacion sens comptes dobles - Sit de l'INSEE [archive] |
- En 2018 la populacion qu'èra de 106 abitants e la densitat qu'èra de 11,64 ab/km².
Demografia Montanhan (nom supausat)
[modificar | Modificar lo còdi]
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1793 | 1800 | 1806 | 1821 | 1831 | 1836 | 1841 | 1846 | 1851 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
70 | - | -
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1962 | 1968 | 1975 | 1982 | 1990 | 1999 | 2006 | 2007 | 2008 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Cercar [archive] |
Cercar [archive] |
149 |
149 |
139 143 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2009 | 2010 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
130 134 |
120 124 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Fonts | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Base Cassini de l'EHESS [archive] - Nombre retengut a partir de 1962 : Populacion sens comptes dobles - Sit de l'INSEE [archive] |
- Las donadas de dreta, plaçadas automaticament, que son las de la comuna entièra.
Demografia Sentralha (nom supausat)
[modificar | Modificar lo còdi]
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1793 | 1800 | 1806 | 1821 | 1831 | 1836 | 1841 | 1846 | 1851 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
160 | 232 | 268 | 371 | - | -
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1962 | 1968 | 1975 | 1982 | 1990 | 1999 | 2006 | 2007 | 2008 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Cercar [archive] |
Cercar [archive] |
149 |
149 |
139 143 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2009 | 2010 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
130 134 |
120 124 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Fonts | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Base Cassini de l'EHESS [archive] - Nombre retengut a partir de 1962 : Populacion sens comptes dobles - Sit de l'INSEE [archive] |
- Las donadas de dreta, plaçadas automaticament, que son las de la comuna entièra.
Lòcs e monuments
[modificar | Modificar lo còdi]La comuna possède trois glèisas. Sous le second empire, le cònsol Henri d’Auxion de 1870 à 1871, avait projeté de les démolir pour les remplacer par une glèisa centrale. Ce projet fut heureusement abandonné.
- La glèisa de Barcunhan est placée sous l’invocation de Saint Martin. De fondation romanica, cette glèisa a fait l’objet de nombreux remaniements, notamment au XIXen : construction d’une chapelle latérale, exhaussement des murs, agrandissement vers l’est, ce qui entraîna le remplacement deu chevet romanic primitif par un chevet à pans coupés, reconstruction de la façade méridionale et deu porche, construction d’une voûte en briques. Le portail de style gothique, date de 1843-1845. Au XIXen on a découvert une dalle de pierre inscrite, placée dans un des murs de l’glèisa de Barcunhan au dessus d’un squelette, elle a malheureusement été brisée par un ouvrier.
- La glèisa de Senta Aralha, de date incertaine est placée sous le vocable de Sainte Eulalie. En gascon Senta Aralha est dérivé deu latin « Sancta-Eulalia »Modèl:Refsou. La glèisa était dotée d’une cloche offerte en 1750 par Antoine, deuc de Roqueloure, comte d’Astarac et Seigneur de Barcunhan. Le maître autel, avec son retable monumental orné d’une toile deu sègle xviii, est classé. Selon la tradition locale, le château des seigneurs de Sainte-Arraille s’élevait à l’ouest de l’glèisa.
- La glèisa de Montanhan est dédiée à Saint-Laurent. Elle a été reconstruite à la fin deu XIXen siècle au même emplacement que la glèisa primitive.
Le Château de Montanhan écroulé pendant la Première Guerre mondiale se situe à environ 150 mètres au sud de la glèisa près de la Baïsa.
- La glèisa de Senta Maria de Masèras:le plus ancien pouillé médiéval mentionne près de Barcunhan une autre glèisa disparue, dont l’emplacement est inconnu.
Le Château des seigneurs de Manas, dont il ne restait que « de vieilles masures », s’élevait au sud de la glèisa sur une motte dont on devine encore les vestiges.
Personalitats ligadas dab la comuna
[modificar | Modificar lo còdi]Véser tanben
[modificar | Modificar lo còdi]Ligams extèrnes
[modificar | Modificar lo còdi]Fonts
[modificar | Modificar lo còdi]- Mairie de Barcunhan.
- La Société Archéologique, Historique, Littéraire et Scientifique de Gers ; Les comunas deu departament de Gers, 3ème tome.
- J. Castan ; Ambroise, une famille, un domaine, la vie ; 1988.
- B. Cursente ; Les castelnaus de la Gascogne médiévale.
- M. François ; Pouillés des anciennes parçans d'Aush, page 230.
- J. Vignau, Birand ; Nobiliaires des généralités de Montauban et d'Aush (tome IV) ; 2001.
- Recensement agricole de 2000 A.D. de Gers
- Séries C 110 (Cadastre de Barcunhan de 175 -V 29 (Glèisa de Barcunhan)]
- Presse d'Occitanie ; La vie de mon pays en Gasconha.
Nòtas e referéncias
[modificar | Modificar lo còdi]- ↑ «Grafia d'après la mapa de las comunas de Gers en gascon». del siti oficial [archive] [archive] del departament de Gers. (fr)
- ↑ Pojada, Patrici (2009). Repertòri toponimic de las comunas de la region Miègjorn-Pirenèus. Nouvelles Éditions Loubatières. ISBN 978-2-86266-573-3.
- ↑ «Toponimia occitana».
- ↑ Congrès permanent de la lenga occitana. «Top'Òc: Diccionari toponimic occitan».
- ↑ Institut d'Estudis Occitans. «BdTopoc–Geoccitania».
- ↑ Henri Polge, Appellations de domaines antiques dans le département du Gers, in Revue internationale d'Onomastique, 1965, 17-1, p. 34, legir en linha https://www.persee.fr/doc/rio_0048-8151_1965_num_17_1_1876 [archive] [archive]
- ↑ Albert Dauzat, Charles Rostaing, Dictionnaire étymologique des Noms de Lieux en France, Librairie Guénégaud, reedicion 1984, p. 53
- ↑ Xavier Delamarre, Noms de lieux celtiques de l'Europe ancienne, ed. Errance, 2012, p. 72 e 287
- ↑ Ernest Nègre, Toponymie générale de la France, 1990-98, vol. II, p. 1269, par. 23624
- ↑ Albert Dauzat, Charles Rostaing, Dictionnaire étymologique des Noms de Lieux en France, Librairie Guénégaud, reedicion 1984, p. 475, a Montagnac, per d'autes noms
- ↑ Henri Polge, Appellations de domaines antiques dans le département du Gers, in Revue internationale d'Onomastique, 1965, 17-1, p. 38, legir en linha [1] [archive] [archive]
- ↑ Xavier Ravier, Le traitement de -n- palatal intervocalic dans certains toponymes de la Basse Bigorre, in Revue Internationale d'Onomastique, n° 17-1, 1965, p. 43-44, léger en linha [2] [archive] [archive]
- ↑ Albert Dauzat, Charles Rostaing, Dictionnaire étymologique des Noms de Lieux en France, Librairie Guénégaud, reedicion 1984, p. 586, a St-Araille
- ↑ Bénédicte Boyrie-Fénié, Dictionnaire toponymique des communes, Lot-et-Garonne, ed. CAIRN e Institut Occitan, Pau, 2012, p. 296, per Sentralha (Òut e Garona)
- ↑ 5 E 29714. Estat civiu de 1793 a 1822. Montagnan (Barcugnan). [archive] [archive] Numerizat per los Archius departamentaus de Gerç.
- ↑ Barcugnan. Plan d'assemblage. [archive] [archive] Numerizat per los Archius departamentaus de Gerç.