Monestièr (Lengadòc)
Vilatge d'Occitània |
Monestièr
Monestiés | ||
---|---|---|
| ||
| ||
Geografia fisica | ||
Coordenadas | 44° 04′ 19″ N, 2° 05′ 52″ E | |
Superfícia | 26,83 km² | |
Altituds · Maximala · Mejana · Minimala |
437 m 210 m 190 m | |
Geografia politica | ||
País | Lengadòc | |
Parçan | Segalar | |
Estat | França | |
Region 76 |
Occitània | |
Departament 81 |
Tarn | |
Arrondiment 811 |
Albi | |
Canton 8120 |
Monestièr abans 2015 | |
Intercom 248100422 |
Comunautat de comunas de Carmausin-Segalar | |
Cònsol | Denis Marty (2014-2020) | |
Geografia umana | ||
Populacion Populacion totala (2018) |
1 360 ab. 1 373 ab. | |
Densitat | 53 ab./km² | |
Autras informacions | ||
Còde postal | 81640 | |
Còde INSEE | 81170 |
Monestièr[1],[2],[3],[4] (Monestiés en francés) es una comuna lengadociana en Segalar situada dins lo departament de Tarn e la region d'Occitània, ancianament de Miègjorn-Pirenèus.
Geografia
[modificar | Modificar lo còdi]Monestièr es situat a qualques quilomètres de Carmauç prèp d'Albi dins lo departament de Tarn. Èra la capitala de la val de Ceron. Lo vilatge es cenchat per de liças – passejadas entres los valats e los ancians barris – los ostals son massats a l'entorn de la glèisa de Sant Pèire, dins una bocla del riu, sul Camin de Sant Jaume.
Istòria
[modificar | Modificar lo còdi]Dins la primièra mitat del sègle X, lo luòc de culte e los alentorns son balhats a Deodat, abat de Sant Salvi, collegiada d’Albi, per Loís IV. Lo vilatge amb lo nom de Monasterio apareis pel primièr còp dins los escriches. Remembra son apartenéncia monastica, e benlèu l’existéncia d’un pichon monastèri que seriá estat bastit per òrdre de l'abat per abrigar qualques monges encargats del culte.
L’ocupacion del site es encara mai anciana: a 600 mètres del village, un oppidum establit al jonhent de Ceron e de Ceret mòstra qu'a l'Edat del Fèrre, los Òmes ja vivián dins la val. Qualques sègles mai tard, daissèron lo naut per s'installar sul site, prèp de la via romana anant de Rodés a Tolosa.
En 1229, a la fin de la Crosada dels Albigeses, lo site venguèt fieu dels evesques d'Albi. Un cosenhor èra encargat de sa proteccion. Al contrari de las bastidas caracteristicas d'aquela epòca, lo vilatge se bastiguèt d'un biais concentric a l'entorn de la glèisa.
Al sègle XIII un espital foguèt bastit fòra dels barris per abrigar los romieus del Camin de Sant Jaume, que una via segondària passava per la vila. La glèisa tornèt èsser bastida en 1550 amb un dessenh gotic, suls fondaments de l'anciana glèisa romanica.
Lo vam economic regional del sègle XVIII pòrta lo desvolopament al vilatge. Los escriches indican que comptava fins a 23 mercants e 13 mercats per an. Lo vilatge se desvolopèt subretot mercé al teissatge del cambe e al comèrci dels ases. Es a aquela epòca que los valats foguèron comolats e las muralhas destruidas per que lo vilatge s'espandiguèsse.
Al sègle XIX l'arribada dels teissuts de coton importats e lo desvolopament de la produccion de carbon dins lo bacin de Carmauç ont se precipitèron los teissièrs locals menèron lo vilatge al declin.
Administracion
[modificar | Modificar lo còdi]Demografia
[modificar | Modificar lo còdi]
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1793 | 1800 | 1806 | 1821 | 1831 | 1836 | 1841 | 1846 | 1851 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1 564 | - | -
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1856 | 1861 | 1866 | 1872 | 1876 | 1881 | 1886 | 1891 | 1896 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
- | - | - | - | 1 545 | - | - | - | -
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1901 | 1906 | 1911 | 1921 | 1926 | 1931 | 1936 | 1946 | 1954 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
- | - | 1 289 | - | - | - | - | - | -
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1962 | 1968 | 1975 | 1982 | 1990 | 1999 | 2006 | 2007 | 2008 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1 322 |
1 234 |
1 222 |
1 304 |
1 361 |
1 362 |
1 310 |
1 309 |
1 302 1 332 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2009 | 2010 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1 342 1 354 |
1 381 1 392 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Fonts | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Base Cassini de l'EHESS (recercar) - Nombre retengut a partir de 1962 : Populacion sens comptes dobles - Sit de l'INSEE |
- En 2018 la populacion èra de 1360 abitants.
Luòcs e monuments
[modificar | Modificar lo còdi]- La glèisa de Sant Pèire: bastida en 1550, es sul dessenh dels edificis gotics meridionals, amb un cabeç de 5 pams, 3 travadas e 5 capèlas lateralas entre los contrafòrts. Foguèt edificada suls fondaments d’una glèisa romanica que seriá estada destrucha pendent las Guèrras de religions. Amb una torrèla sul costat, lo campanar abrigant una campana de 1599, 20 mètres de naut.
- Lo musèu Bajen-Vega : aquel ancian ostal senhoral, sèti de l'Ofici de Torisme, abriga las òbras d'un cople de pintres espanhòls que fugiguèron lo franquisme.
- La Capèla de Sant Jaume: aquela anciana capèla de l'espital; abriga una mesa al Tombèl de pèira escultada realizada pels evesques d'Albi al sègle XV, e mai los mòbles qu'ornavan la capèla del Castèl de Combafan.
Ligams extèrnes
[modificar | Modificar lo còdi]Personalitats ligadas a la comuna
[modificar | Modificar lo còdi]- Francisco Bajen
- Martine Vega
Nòtas
[modificar | Modificar lo còdi]- ↑ Pojada, Patrici (2009). Repertòri toponimic de las comunas de la region Miègjorn-Pirenèus. Nouvelles Éditions Loubatières. ISBN 978-2-86266-573-3.
- ↑ «Toponimia occitana».
- ↑ Congrès permanent de la lenga occitana. «Top'Òc: Diccionari toponimic occitan».
- ↑ Institut d'Estudis Occitans. «BdTopoc–Geoccitania».
Bibliografia
[modificar | Modificar lo còdi]- (fr) Monestiés, plan de la cité médiévale, Ofici de Torisme