Sauvatèrra (Bearn)
Vilatge d'Occitània |
Sauvatèrra
Sauveterre-de-Béarn | ||
---|---|---|
Lo pont de la legenda. | ||
| ||
| ||
Geografia fisica | ||
Coordenadas | 43° 24′ 02″ N, 0° 56′ 19″ O | |
Superfícia | 14,54 km² | |
Altituds · Maximala · Mejana · Minimala |
205 m 70 m 44 m | |
Geografia politica | ||
País | Bearn | |
Estat | França | |
Region 75 |
Navèra Aquitània | |
Departament 64 |
Pirenèus Atlantics | |
Arrondiment 642 |
Auloron | |
Canton 6438 |
Ortès e Tèrras deus Gaves e de la Sau (caplòc deu Canton de Sauvatèrra (Bearn) abans 2015) | |
Intercom 246401699 |
CC deu Bearn deus Gaves | |
Cònsol | Jean (Henri) Labour (2020-2026) | |
Geografia umana | ||
Populacion Populacion totala (2019) |
1 370 ab. 1 466 ab. | |
Densitat | 97,94 ab./km² | |
Autras informacions | ||
Còde postal | 64390 | |
Còde INSEE | 64513 |
Sauvatèrra[1] (Sauveterre-de-Béarn en francés) qu'ei ua vila de Bearn. Qu'ei situada dans lo departament deus Pirenèus Atlantics e la region de Navèra Aquitània, ancianament d'Aquitània.
Que possedeish un important patrimòni monumentau medievau deu quau e cau destacar la glèisa de Sant Andrèu e lo pont. Aqueste que ho trencat au sègle XIX per la retirada deu marescau Soult. Qu'ei conegut com lo "pont de la legenda" per'mor qu'ua princessa e s'i seré sauvada d'ua ordalia : com avèva dat lo dia a un mainatge difòrme e mort a la neishença mentre qui lo son òmi e s'èra mort a las crotzadas, que ho acusada d'adultèri e condemnada a estar getada deu pont dab las mans ligadas. Com lo briu e la miè de cap a l'arribèra, que ho sauvada e considerada com innocenta.
Sauvatèrra qu'ei tanben la vila de l'escrivan bearnés de lenga occitana Gastellú Sabalòt. Lo son monument aus morts qu'ostendeish un tèxte gravat en bearnés.
Geografia
[modificar | Modificar lo còdi]Toponimia
[modificar | Modificar lo còdi]Sauvatèrra
[modificar | Modificar lo còdi]La prononciacion qu'ei [,saw'ba'tɛrrə]. Las fòrmas ancianas que son Salvaterra en 1235 e 1251, Saubaterra en 1253, Saubeterre en 1273, Saubaterre au sègle XIII, en 1385 e 1471, Salvatierra en 1520 [1].
Sauvatèrra que vien deu latin salva terra, « tèrra sauva », au sens de « qui gauseish deu dret d'asile ». Lo nom qu'ei sinonime de La Sauvetat, La Salvetat. Los istorians qu'apèran sauvetats aqueras vilas, en generau fondacions eclesiasticas [2],[1].
Orèite
[modificar | Modificar lo còdi]La prononciacion qu'ei [u'rɛjtə]. Las fòrmas ancianas que son Oreite en 1273, Oreyta en 1305, Oreyte (Cartulari d'Ortès), Erreyti en 1397, Horeyte en 1538 [3].
Miquèu Grosclaude qu'interprèta lo nom com au rèit, « au dret », deu latin ad rectum. Compréner « tot dret en fàcia », çò qui correspón a la situacion d'Orèite fàcia a Sauvatèrra de l'auta part deu Gave d'Auloron [3]. Que sembla ben un tractament basco d'un mot romanic preexistent.
Sunarte
[modificar | Modificar lo còdi]La prononciacion qu'ei [sy'nartə]. Las fòrmas ancianas que son Sunarte en 1385, Sunarta en 1538 [4].
Segon Miquèu Grosclaude, lo nom qu'ei basco. Qu'ei format de zunhar (fòrma soletina de zuhar, « orme ») e arte, « au miei de » [4].
Istòria
[modificar | Modificar lo còdi]En 1829, qu'apleguèn Orèite e Sunarte a Sauvatèrra [5].
Administracion
[modificar | Modificar lo còdi]Demografia
[modificar | Modificar lo còdi]
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1793 | 1800 | 1806 | 1821 | 1831 | 1836 | 1841 | 1846 | 1851 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1 629 | 1 696 | 1 627
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1856 | 1861 | 1866 | 1872 | 1876 | 1881 | 1886 | 1891 | 1896 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
- | - | - | - | 1 518 | - | - | - | -
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1901 | 1906 | 1911 | 1921 | 1926 | 1931 | 1936 | 1946 | 1954 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
- | - | 1 534 | - | - | - | - | - | -
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1962 | 1968 | 1975 | 1982 | 1990 | 1999 | 2006 | 2007 | 2008 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1 264 |
Cercar |
1 304 |
1 352 |
1 350 |
1 347 1 448 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2009 | 2010 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1 355 1 455 |
1 384 1 487 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Fonts | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Base Cassini de l'EHESS (recercar) - Nombre retengut a partir de 1962 : Populacion sens comptes dobles - Sit de l'INSEE |
Lòcs e monuments
[modificar | Modificar lo còdi]Personalitats ligadas dab la comuna
[modificar | Modificar lo còdi]Véder tanben
[modificar | Modificar lo còdi]Ligams extèrnes
[modificar | Modificar lo còdi]Nòtas
[modificar | Modificar lo còdi]- ↑ 1,0 1,1 et 1,2 Michel Grosclaude, Dictionnaire toponymique des communes du Béarn, Escòla Gaston Febus, 1991, p. 338
- ↑ Albert Dauzat, Charles Rostaing, Dictionnaire étymologique des Noms de Lieux en France, Librairie Guénégaud, reedicion 1984, p. 646
- ↑ 3,0 et 3,1 Michel Grosclaude, Dictionnaire toponymique des communes du Béarn, Escòla Gaston Febus, 1991, p. 350
- ↑ 4,0 et 4,1 Michel Grosclaude, Dictionnaire toponymique des communes du Béarn, Escòla Gaston Febus, 1991, p. 353
- ↑ http://cassini.ehess.fr/fr/html/fiche.php?select_resultat=35600
|