Parçac (Bordalés)
Parçac
Parsac | |
---|---|
La glèisa romanica. | |
Geografia fisica | |
Geografia politica | |
Region istorica | Guiana Bordalés |
Estat | França |
Region 75 |
Novèla Aquitània |
Departament 33 |
Gironda |
Arrondiment | Liborna |
Canton | Nòrd-Libornés (Lussac avant 2015) |
Intercom [[Modèl:NomEPCI|]] |
CC deu Grand Sent Melhonés |
Cònsol | () |
Geografia umana | |
Densitat | km² ? ab./km² |
Autras informacions | |
Còde postal | 33570 |
Còde INSEE | 33313 |
Parçac (Parsac en francés) es una anciana comuna occitana de Guiana e de Bordalés [1], situada dens lo departament de Gironda de la region de Novèla Aquitània, ancianament d'Aquitània.
Geografia
[modificar | Modificar lo còdi]L'altitud deu vilatge, dominat per la glèisa, es entre 45 m e 65 m.
La viticultura es la principala activitat agricola, tant vau dire la sola. Los vins de Parçac an dret a l'apellacion montanha-sent melhon (en francés, montagne-saint-émilion). An enquèra dret d'utilizar l'anciana apellacion parçac-sent melhon, mès digun zo fèi [2].
Toponimia
[modificar | Modificar lo còdi]Segon Dauzat e Rostaing, Parçac pòt venir deu nom d'òme latin *Parcius, d'après Parcilia, emb lo sufixe -acum, o benlèu d'una contraccion de Patriciacum, d'un aute nom latin, Patricius, totjorn emb lo sufixe -acum[3], latinizacion dau sufixe celtic -ācon. Seré donc una propietat rurala d'origina gallo-romana, qu'avé per mèste *Parcius o eventualament Patricius.
Istòria
[modificar | Modificar lo còdi]Parçac se restaquèt a la comuna gavaia de Montanha en 1973 [4], entau coma Sent Jòrge.
Demografia
[modificar | Modificar lo còdi]
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1793 | 1800 | 1806 | 1821 | 1831 | 1836 | 1841 | 1846 | 1851 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
305 | 281 | 309 | 278 | 267 | 251 | 239 | 244 | 245
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1856 | 1861 | 1866 | 1872 | 1876 | 1881 | 1886 | 1891 | 1896 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
220 | 215 | 228 | 257 | 220 | 191 | 195 | 216 | 233
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1901 | 1906 | 1911 | 1921 | 1926 | 1931 | 1936 | 1946 | 1954 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
219 | 220 | 220 | 227 | 220 | 209 | 214 | 186 | 193
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1962 | 1968 | 1975 | 1982 | 1990 | 1999 | 2006 | 2007 | 2008 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
194 |
191 |
Cercar |
Cercar |
Cercar |
Cercar |
Cercar | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2009 | 2010 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Cercar |
Cercar | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Fonts | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Base Cassini de l'EHESS - Nombre retengut a partir de 1962 : Populacion sens comptes dobles - Sit de l'INSEE |
Font : [5]
Lòcs e monuments
[modificar | Modificar lo còdi]La glèisa de Nòsta Dama, bastida sus una tuca, es romanica e data deus sègles XI e XII, classada en totalitat monument istoric en 2002 [6].
-
L'absida
-
Dessenh d'E. Piganeau en 1876.
-
Dessenh de Léo Drouyn quauques ans après.
-
Pèira de consecracion.
-
Plan de la glèisa per J.A. Brutails
-
Lo portau.
-
Capitèus deu portau nòrd.
-
Capitèus deu portau sud.
-
Lo clochèir.
-
Copòla deu planpé.
-
Façada oèst deu clochèir.
-
Òme, en tunica corta emb cinta, lo cap devorat per un mostre, modilhon fàcia oèst deu clochèir.
-
Jogaire de saltèri, modilhon fàcia oèst deu clochèir.
-
Sirèna-ausèth, modilhon fàcia oèst deu clochèir, modilhon fàcia oèst deu clochèir.
-
Modilhon marterat (per impudicitat ?), modilhon fàcia oèst deu clochèir.
-
Jogaire de vièla ? Modilhon fàcia oèst deu clochèir.
-
La tombada de l'òme, modilhon fàcia oèst deu clochèir.
-
Eucaristia-sacrilègi (un animau minja l'ostia), modilhon fàcia oèst deu clochèir.
-
Modilhon erodat, modilhon fàcia sud deu clochèir.
-
Òme pasible, modilhon fàcia sud deu clochèir.
-
Huèlha de casse, modilhon fàcia sud deu clochèir.
-
Òme pasible, modilhon fàcia sud deu clochèir.
-
Baston, fàcia nòrd deu clochèir.
-
Òme invertit, fàcia nòrd deu clochèir.
-
Damèir, fàcia nòrd deu clochèir.
-
Lop ? fàcia nòrd deu clochèir
-
Fàcia èst deu clochèir. Decòrs geometrics, benlèu pus recents. Un òme itifallic ?
-
Mur sud de la nau.
-
Mur nòrd de la nau.
-
Absida.
-
Animau o demòni, mur nòrd de la nau.
-
Òme espelofit que tira la lenga, mur nòrd de la nau.
-
Emplaçament quadrant canoniau A.
-
Quadrant A.
-
Emplaçament quadrant B.
-
Quadrant B.
-
La nau cap a l'èst.
-
Lo santuari.
-
La nau cap a l'oèst.
-
Vista de la nau.
-
Capitèu deu santuari.
-
Capitèu deu santuari.
-
Capitèu deu santuari.
-
Capitèu nòrd, entrada de la nau.
-
Capitèu nòrd, entrada de la nau.
-
Capitèu nòrd, entrada de la nau.
-
Capitèu sud, entrada de la nau.
-
Capitèu sud, entrada de la nau.
-
Capitèu sud, entrada de la nau.
-
Arc triomfale.
-
Capitèu sud. Òme invertit.
-
Capitèu nòrd, marterat, demòra lo cap. Hemna exibicionista ?
-
Crotz de cementèri.
-
Crotz de cairehorc.
-
Monument aus mòrts.
https://web.archive.org/web/20181003183443/http://1886.u-bordeaux-montaigne.fr/viewer/show/7412#page/n123/mode/1up |J.A Brutails, 1886
https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k343293/f163.image |E. Piganeau, 1876.
Personalitats ligadas emb la comuna
[modificar | Modificar lo còdi]Veire tanben
[modificar | Modificar lo còdi]Nòtas e referéncias
[modificar | Modificar lo còdi]- ↑ https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k9616679v/f89.item
- ↑ https://dico-du-vin.com/parsac-saint-emilion-bordeaux-appellation-montagne-saint-emilion/
- ↑ Albert Dauzat, Charles Rostaing, Dictionnaire étymologique des Noms de Lieux en France, reedicion Librairie Guénégaud, 1984, p. 518 a Parçay
- ↑ https://www.insee.fr/fr/metadonnees/cog/commune/COM33313-parsac
- ↑ http://cassini.ehess.fr/cassini/fr/html/fiche.php?select_resultat=26244
- ↑ http://www2.culture.gouv.fr/public/mistral/merimee_fr?ACTION=CHERCHER&FIELD_1=REF&VALUE_1=PA00083640